Бритки хумор у поезији и стрипу и гифт производи који не трпе глупост.
Гифт Шоп
Без медиокритета, рециклираних фора, општих места
и досадних, свилених и политички коректних порука.
Стрипска бојанка за одрасле
Стрес бојанка за недорасле
У неуротичној потрази за Истином и универзалним одговорима на сва питања, као противтежа, све већи број људи покушава да сачува здрав разум. Њихова наука је меметика, њихово оружје меме, њихов штит – хумор и сатира.
Ово није игра бојицама. Ово је ударац у ребра свакодневици. Цртежи су без рукавица, гротескни и нежни, духовити и горки. Истовремено су терапија и графит. Терају нас да гледамо у прљаве зидове, у сопствени хаос, у друштво које свакодневно сервира циркус апсурда. Нису ту да нас успавају, већ да нас пробуде. Стрес бојанка за недорасле је друштвена критика прерушена у цртеже за бојење, визуелни перформанс у коме свака линија има реп, а свака страница скрива коментар. Ово је пунк у боји.
– Дарко Митровић, стрип цртач и писац
Поручите
Збирка поезије
Хлеба и цигара!
Песнички првенац који удара право у стомак.
Збирка песама „Хлеба и цигара!” Милице Стојановић жестоко је, сирово, аутентично песничко првенче, које удара снажно, реже беспоштедно, хули немилосрдно. Збирка одаје нов, аутентичан женски песнички глас на сцени сатканој од блазиране моде и сентиментално-лирског пренемагања. Драмски изоштрено, рељефно, са смислом за детаљ, одаје се проницљиви женски поглед на мушки свет у коме по своме ћефу живи искључиво мушко човечанство.
Поезија коју пише Милица Стојановић сва је у непристајању. Непристајању на свеприсутну медијску глупост, лаконску друштвену површност, меркантилни израбљивачки капитализам, наказну и перверзну менажерију тзв. успешних по(с)ловних људи, хуља и никоговића, јалових медиокритета, варалица и лопова, сецикеса и превараната.
Поезија је, ипак, женског рода. Од храбрости и страха, дубине и светлости. Од лепоте и стрепње, смионости и осећања. Од врлине. Од љубави. А љубав је присуство свемира у свакој (с)твари. Хумуса у земљи. Погледа у видику. Облика у прволику.
Песникиња је чудо за себе и за свет. Дете Земље и Звезданог неба. Њена истина је бистра, хладна и пенушава. Само њој својствена. Опора, самоповређујућа. Што из језера (о)сећања шикља. Ни човек ни човечица. Музика. Вилинска. Телесни пад, сећање на лирску мезгру предела. Љуспа изгубљене невиности. Која се не устеже да псује и хули и да истовремено боготражитељски воли и прашта.
– Проф. др Бошко Сувајџић
Поручите